Su­pru­žni­ci Bo­ža­na (67) i Mar­ko To­do­ro­vi­ći (70) iz na­se­lja Hum­ci kod Nik­ši­ća, pre­ži­vlja­va­ju od mi­lo­sti­nje dru­gih lju­di. Te­ško su obo­lje­li, a si­tu­a­ci­ju do­dat­no po­gor­ša­va to što su bez cen­ta pri­ma­nja i neo­p­hod­nih lič­nih do­ku­me­na­ta, jer su u Nik­šić sti­gli kao iz­bje­gli­ce. Sa nji­ma na­kon uda­je kćer­ke osta­je da ži­vi i sin ko­ji ni­je zdra­stve­no do­bro. Uz sve to du­gu­ju ve­li­ki no­vac za ko­mu­na­li­je, stru­ju, vo­du i sme­će, a kra­jem mi­nu­le go­di­ne is­klju­če­na im je i stru­ja. Me­đu­tim, za­hva­lju­ju­ći Cen­tru za so­ci­jal­ni rad u Nik­ši­ću i kom­ši­ja­ma, ko­ji su sa­ku­pi­li do­bro­volj­ni pri­log, uspje­li su da upla­te dio du­ga i sklo­pe ugo­vor o iz­mi­re­nju pre­o­sta­lih oba­ve­za za uto­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju. Osta­tak du­ga ne­ka­ko su pla­ća­li uz po­moć kom­ši­ja, jer je ne­što nov­ca bi­lo pre­o­sta­lo od zi­mus, ali sve te­že mo­gu od­go­vo­ri­ti tom za­htje­vu. Sa­da du­gu­ju oko 2.500 eura, a ne­ma­ju od če­ga da ga pla­te. Vi­še gla­du­ju ne­go što su si­ti.
– Če­sto smo bez par­če­ta hlje­ba, iz­ne­mo­gli, bo­le­sni i ne­moć­ni. Iako sa­da ima­mo stru­ju sa pr­vim mra­kom od­la­zi­mo na spa­va­nje, ka­ko ne bi­smo stva­ra­li do­dat­ni tro­šak. Mo­žda­ni udar ko­ji sam pre­ži­vje­la osta­vio je ve­li­ke po­sle­di­ce, a uz to imam još ne­ko­li­ko di­jag­no­za – pri­ča To­do­ro­vi­će­va.
Ona do­da­je da je zi­mi, dok lo­ži špo­ret na dr­va, ne­ka­ko obič­ni­je, jer mo­že da is­pr­ži po ko­ju pri­ga­ni­cu za­to što joj ulja i bra­šna do­ne­su do­bri lju­di.
– To­kom ostat­ka go­di­ne je već ne­što dru­ga­či­ja si­tu­a­ci­ja. Ima da­na da ne­ma­mo šta po­je­sti... Tr­pi­mo glad. Dr­va za ogri­jev mi­nu­le zi­me smo do­bi­li od HELP-a, ali već sa­da raz­mi­šljam šta ću naj­e­sen, ka­že ba­ka Bo­ža­na.
Ona po­ja­šnja­va da je su­prug Mar­ko do pri­je ne­ku go­di­nu stra­ža­rio i ra­dio pri­vat­no ne bi li za­ra­dio ko­ji di­nar, ali od ka­ko je pre­ži­vio sa­o­bra­ća­nu ne­sre­ću, vi­še ni­je u mo­guć­no­sti da ra­di.
– Upr­kos sve­mu ni­ko nas od nad­le­žnih slu­žbi ne obi­la­zi iz­u­zev ča­snih po­je­di­na­ca po­put kom­ši­ni­ca Sta­ne Za­rić i Bo­ja­ne Pu­dar, kao i do­brih že­na Vi­o­le­te Sa­rić, So­nje i Su­za­ne Ble­čić, za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma smo ži­vi, ka­že To­do­ro­vić.
To­do­ro­vi­ći su de­ve­de­se­tih go­di­na, bje­že­ći pred rat­nim vi­ho­rom, svo­je mje­sto pod sun­cem na­šli na te­ri­to­ri­ji nik­šić­ke op­šti­ne u na­se­lju Trud­be­nik.
- Ta­da smo na­pu­sti­li ku­ću, osta­li bez kro­va nad gla­vom, po­šli sa za­ve­žlja­jem u ru­ci, sa­mo da spa­se­mo gla­vu. U kon­ti­gen­tu iz­bje­gli­ca ko­je su smje­šte­ne u Nik­ši­ću bi­la je i na­ša po­ro­di­ca. Kćer­ka se po­tom uda­la, dok sin ko­ji je već odav­no pu­no­lje­tan ni­gdje ne ra­di. Bez bi­lo ka­kvih smo pri­ma­nja. Ne mo­že­mo ostvar­ti to pra­vo za­to što smo bez do­ku­men­ta­ci­je - dr­ža­vljan­sta, ja čak ne­mam ni rod­ni list i bez zdra­stve­ne za­šti­te sam i po­red to­ga što sam te­ško obo­lje­la. Mo­lim nad­le­žne slu­žbe da mi po­mog­nu, da me spa­su i po­šte­de ove mu­ke pod sta­re da­ne, To­do­ro­vić.
Sa­znav­ši za te­žak ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj ove po­ro­di­ce Ban­ka hra­ne u sa­rad­nji sa „Da­nom” im je po­mo­gla. Na­ša no­vi­nar­ska eki­pa pri­li­kom ne­dav­ne po­sje­te uru­či­la im je pa­ket hra­ne sa osnov­nim ži­vot­nim na­mir­ni­ca­ma, kao i sred­stvi­ma za hi­gi­je­nu. Ba­ka Bo­ža­na je za­hval­na i ka­ko is­ti­če, ohra­bre­na je što ipak ne­ko na njih mi­sli i že­li da im pru­ži po­dr­šku.
L.N.